Након месец и по дана интензивних археолошких истраживања, завршена је овогодишња, кампања, археолошких истраживања у резиденцијално-меморијалном комплексу, римског цара Максимина Даје, на археолошком локалитету Врело Шаркамен,
Археолози Археолошког института у Београду, и Музеја Крајине из Неготина, обавили су наставак неопходних истраживања са ископавањем, у југозападној, угаоној кули резиденцијалне палате, где се десио СВЕТСКИ НАЛАЗ.
У оквиру југозападне куле резиденцијалног утврђења, у њеном најнижем делу откривено је приватно царско купатило које је подељено на два дела, један део који је намењен уживању и купању и други део који има техничко сервисну функцију где су запосленици ложили ложишта унутар балнеума како би одржавали температуру воде топлу.
Ово место које тек треба да се истражује, служило је да цар у њему ужива.
Иза свег тог комфора стајао изузетно озбиљан технички систем.
Конструкције попут подног, зидног грејања, попут када за купање, попут ложишта, отиска, специфичне конструкције која одговара основној конструкцији римског бакарног бојлера, све то нам указује практично да су овде успостављене те мале терме.
Грађевински материјали који су коришћени, односно опеке од којих је направљен “балнеум” cy типичног облика, али не толико ретке, барем не на простору Србије,
Ово светски вредно откриће је још једна потврда, да се овде стално дешавају ствари због којих можемо слободно рећи за Шаркамен: “наш, а светски,”.
Почнимо од тога да је царска палата у питању, да су техника градње и архитектура такве, на таквом месту, са тим монументалним кулама монументалним зидовима, затим царски меморијални центар на коме се на централном месту налази тумул, па онда и маузолеј царице мајке, са накитом, њеним личним златним налазом. Тај налаз представља најзначајнији римски налаз у свету у сваком случају, можда има лепших, али значајнијих нема.
Потврда свему реченом је да је за само три недеље ово откриће видело неколико милиона њуди широм света. Било је више од 50 објава у 16 земаља на свим континентима.
О открићу са Шаркамена се читало у САД-у, Великој Британији, Италији, Шпанији, Украјини, Русији, Албанији, Турској, Индији и другим деловима света.
Писања о светски вредном налазу нису престајала ни после првог таласа вести, већ су вест објављивали најзначајнији научни часописи и портали.
Хвала свим домаћим и иностраним медијима, који су омогућили да ова ексклузивна вест стигне до свих крајева света..
Стручну екипу поред руководилаца пројекта, “Врело-Шаркамен, археолошка истраживања, презентација и промоција”, др Марије Јовић, научног сарадника Археолошког Института у Београду и МА Гордана Јањића, археолога-музејског саветника Музеја Крајине из Неготина, чинили су још др Љубомир Јевтовић, научни сарадник Археолошког Института у Београду, архитекте др Игор Бјелић и др Бојан Поповић, виши научни сарадници Аехеолошког Института у Београду инж. геодезије Борисав Марковић и архитекта Константин Јањић.
Истраживања су обављена средствима Министарства културе Србије уз суфинансирање Музеја Крајине.
