Међумузејском сарадњом Народног музеја Србије, Спомен-музеја Надежде и Растка Петровића и Музеја Крајине, 14. фебруара 2026. године обиграна је монодрама „Надежда Петровић – живот као љубав на делу“ ауторке Весне Станковић, директорке Музеја Крајине. Ово је први пут да монодрама о Надежди Петровић, као облик музејског театра, буде изведена у музеју који је посвећен овој великој уметници и хероини из наше историје. Монодрама доноси снажну и личну причу о Надежди Петровић, жени чији су живот и дело нераздвојни од уметности, хуманости и друштвене одговорности.
Заснована на архивској и документарној грађи, монодрама осветљава три кључне тачке Надеждиног живота као сликарке,
активисткиње и добровољне болничарке. Кроз сценско казивање, Надежда се појављује као личност снажне етике и непоколебљиве посвећености, чији је живот био чин непрекидне љубави на делу. Лик Надежде Петровић је дочарала Марија Станковић, глумица Народног позоришта Тимочке Крајине „Зоран Радмиловић“.
Пред пажљивом публиком која је испунила простор до последњег места, били су и Надеждини потомци, потомци њене сестре Милице, на које је монодрама оставила веома позитиван утисак.
Културно наслеђе Србије је веома важно неговати и кроз историјско подсећање на важне појединце из културе, уметости, науке и других области. Монодрама о Надежди, одиграна у музеју који је њој посвећен, има за циљ да поново укаже на значај ове великанке наше културе.
Хвала на дивном пријему колегама из Спомен-музеја Надежде и Растка Петровића!
