U galeriji Mokranjčeve kuće, u okviru 60. Mokranjčevih dana, a povodom obeležavanja 170 godina od rođenja Stevana Mokranjca, 14. septembra, predstavljena je publikacija „Mokranjac – večni akord nasleđa“ i otvorena istoimena izložba, autorke Vesne Stanković, direktorke Muzeja Krajine.
Nakon pozdravne reči direktorke Doma kulture „Stevan Mokranjac“, Danijele Marković, o izložbi i publikaciji govorila je dr Jelena Vukčević, viši kustos – istoričar Muzejske zbirke Narodnog univerziteta Trstenik, dok je koncepciju, sadržaj i značaj publikacije predstavila autorka.
Koncipirane kao jedinstvena celina, izložba i publikacija predstavljaju Mokranjčevo nasleđe kroz više međusobno povezanih tematskih celina. Pored podataka o rodnoj kući Stevana Mokranjca, njegovom životu i stvaralaštvu, posebno mesto zauzima i festival „Mokranjčevi dani“, kao manifestacija koja šest decenija čuva i afirmiše uspomenu na velikog srpskog kompozitora.
Ipak, težište izložbene i publikacijske koncepcije predstavlja rukopisna zaostavština Stevana Mokranjca, koja se čuva u Zbirci Stevana Mokranjca u Muzeju Krajine. Ovi rukopisi, kao neposredna materijalna svedočanstva njegovog stvaralačkog procesa, imaju izuzetnu dokumentarnu, istorijsku i kulturnu vrednost. Oni omogućavaju da se Mokranjčevo delo sagleda ne samo kroz konačne muzičke zapise, već i kroz materijalni trag samog stvaralačkog čina.
Predstavljanjem odabranih rukopisa i dokumenata, izložba ukazuje na značaj muzejske dokumentacije i očuvanja materijalne baštine za proučavanje i interpretaciju života i dela Stevana Mokranjca. Publikacija istovremeno pruža širi kontekst za razumevanje ovog nasleđa.
„Mokranjac – večni akord nasleđa“ tako postaje više od prigodnog izdanja posvećenog jubileju. Ona je svedočanstvo o kontinuitetu pamćenja, o institucionalnoj brizi za očuvanje Mokranjčeve zaostavštine i o značaju arhivske građe u očuvanju kulturnog nasleđa.
U godini u kojoj se obeležava 170 godina od rođenja Stevana Mokranjca, izložba i publikacija podsećaju da se njegovo nasleđe ne čuva samo u sećanju i izvođenjima njegove muzike, već i u originalnim predmetima, rukopisima i dokumentima koji materijalizuju njegovo prisustvo u vremenu.
Upravo u tome i jeste njihova posebna vrednost – da ono što je stvoreno kao muzika ostane sačuvano i kao materijalno svedočanstvo jednog izuzetnog stvaraoca.
