У галерији Мокрањчеве куће, у оквиру 60. Мокрањчевих дана, а поводом обележавања 170 година од рођења Стевана Мокрањца, 14. септембра, представљена је публикација „Мокрањац – вечни акорд наслеђа“ и отворена истоимена изложба, ауторке Весне Станковић, директорке Музеја Крајине.
Након поздравне речи директорке Дома културе „Стеван Мокрањац“, Данијеле Марковић, о изложби и публикацији говорила је др Јелена Вукчевић, виши кустос – историчар Музејске збирке Народног универзитета Трстеник, док је концепцију, садржај и значај публикације представила ауторка.
Конципиране као јединствена целина, изложба и публикација представљају Мокрањчево наслеђе кроз више међусобно повезаних тематских целина. Поред података о родној кући Стевана Мокрањца, његовом животу и стваралаштву, посебно место заузима и фестивал „Мокрањчеви дани“, као манифестација која шест деценија чува и афирмише успомену на великог српског композитора.
Ипак, тежиште изложбене и публикацијске концепције представља рукописна заоставштина Стевана Мокрањца, која се чува у Збирци Стевана Мокрањца у Музеју Крајине. Ови рукописи, као непосредна материјална сведочанства његовог стваралачког процеса, имају изузетну документарну, историјску и културну вредност. Они омогућавају да се Мокрањчево дело сагледа не само кроз коначне музичке записе, већ и кроз материјални траг самог стваралачког чина.
Представљањем одабраних рукописа и докумената, изложба указује на значај музејске документације и очувања материјалне баштине за проучавање и интерпретацију живота и дела Стевана Мокрањца. Публикација истовремено пружа шири контекст за разумевање овог наслеђа.
„Мокрањац – вечни акорд наслеђа“ тако постаје више од пригодног издања посвећеног јубилеју. Она је сведочанство о континуитету памћења, о институционалној бризи за очување Мокрањчеве заоставштине и о значају архивске грађе у очувању културног наслеђа.
У години у којој се обележава 170 година од рођења Стевана Мокрањца, изложба и публикација подсећају да се његово наслеђе не чува само у сећању и извођењима његове музике, већ и у оригиналним предметима, рукописима и документима који материјализују његово присуство у времену.
Управо у томе и јесте њихова посебна вредност – да оно што је створено као музика остане сачувано и као материјално сведочанство једног изузетног ствараоца.
