После београдске премијере у Музеју Вука и Доситеја, монодрама „Ја ћу теби љуба бити“ изведена и у Горњем Милановцу. Музеј рудничко-таковског краја у сардњи са Музејом Крајне из Неготина представио је монодраму „Ја ћу теби љуба бити“.
Музејски театар као облик комуникације је примењено позориште, које публику ангажује на више нивоа, посебно на емоционалном и интелектуалном. Програм овог типа, на интерактиван начин, често укључујући и посетиоце, реконструише историјске догађаје и помаже публици да разуме културну баштину која се на овај начин интерпретира. Реч је о моделу старом око једног века. У Србији се овај начин комуникације користи већ више од једне деценије, углавном у београдским музејима. Музеј Крајне са монодрамом „Ја ћу теби љуба бити“ се придружује београдским музејима и нуди и овај облик комуникације и интерпретације културног наслеђа.
Монодрама посвећена славном српском композитору Стевану Мокрањцу има за циљ афирмацију традиције, културе и музичког образовања, као и неговање вредности српске историје и опште културе. Аутор целог пројекта је Сања Радосављевић, кустос педагог Музеја Крајне, док костим потписује костимограф Милан Перишић, а власуљара Вида Јакшић Биро је била задужена за перику. Београдска глумица Љиљана Јакшић одевена у раскошан костим тадашње моденске Европе, оживела је лик Марије Мокрањац, упознала нас са животом и делом свог супруга Стевана, као и са знаменитим личностима епохе, дочарала нам историјске прилике и подсетила на ванвременске композиције Стевана Мокрањца. Прича је базирана на преписци између Стевана и Марије. Ова топла женска исповест, поред односа двоје људи, осликава и једно време, обичаје, веровања, односе у традиционалној српској породици с краја 19. и почетка 20. века. Монодраму „Ја ћу теби љуба бити“ гледаоци су могли да доживе двојако: и као изражајну интерпретацију лирске поеме једне изузетно сензибилне, одане жене и као највернији интимни портрет Стевана Стојановића Мокрањца.
