Три деценије након открића јединственог сета златног накита у маузолеју на Шаркамену, овај римски царски комплекс поново је изнедрио изузетно археолошко откриће. У унутрашњости југозападне угаоне куле утврђене резиденцијалне палате римског тетрарха Максимида Даје откривен је царски балнеум – приватно купатило, чије смештање у најнижи ниво угаоне куле резиденцијалног утврђења за сада нема познате непосредне аналогије на простору Римског царства.
Откриће је резултат најновије археолошке кампање на локалитету Врело–Шаркамен код Неготина, коју уз подршку Министарства културе Републике Србије спроводи Археолошки институт у сарадњи са Музејом Крајине. Истраживањима руководе др Марија Јовић, научни сарадник Археолошког института, и Гордан Јањић, МА, музејски саветник Музеја Крајине.
Иза овог значајног открића стоји посвећен и интердисциплинаран тим истраживача, који, уз руководиоце истраживања, чине др Игор Бјелић, виши научни сарадник и архитекта, др Љубомир Јевтовић, научни сарадник, Борисав Марковић, геодета, и Константин Јањић, студент архитектуре. Управо заједнички теренски рад, размена знања и различите стручне перспективе чланова екипе омогућавају да се сложена архитектура Шаркамена сагледа и разуме у свим њеним детаљима.
Врело–Шаркамен представља један од најзначајнијих касноантичких локалитета у источној Србији. Монументални утврђени резиденцијални комплекс подигнут је почетком 4. века и повезује се са римским царем Максимионом Дајом, једним од владара тетрархијског периода. Посебно место у историји истраживања локалитета заузима откриће царског маузолеја са јединственим сетом златног накита, пронађеним пре тачно три деценије.
Најновија истраживања показују да је архитектонско решење резиденције на Шаркамену било још сложеније и раскошније него што се до сада претпостављало.
Царско купатило у унутрашњости куле
Новоткривени балнеум смештен је у најнижем нивоу монументалне југозападне угаоне куле палате. Прилагођен њеној унутрашњости, простор купатила кружног је облика, што представља посебно занимљиво архитектонско решење у оквиру резиденцијалног комплекса.
Посебну пажњу привлачи конструкција самог простора. Купатило је било наткривено куполом пробијеном са шест прозорских отвора. Такво решење сведочи о високом нивоу градитељског знања и изузетној вештини архитекте и градитеља, будући да је уклапање отвора у куполну конструкцију представљало захтеван статички и архитектонски подухват.
Истраживања су омогућила и реконструкцију основне организације купатила. Оно је било подељено на технички део, неопходан за његово функционисање, и просторије намењене купању, одмору и уживању.
У техничком делу налазио се праефурниум – ложиште које је представљало кључни елемент система за загревање купатила. Посебан значај открића представља потпуно очуван хипокаустни систем са кружним стубићима, кроз који је загрејан ваздух циркулисао испод подова просторија. Поред самог открића царског балнеума, овакав степен очуваности хипокаустног система представља изузетно редак археолошки налаз и пружа драгоцене податке за реконструкцију начина на који је купатило функционисало.
Још један изузетно занимљив детаљ откривен је у непосредној вези са системом за загревање воде. Археолошки је утврђено лежиште на којем се налазио бакарни бојлер, односно посуда у којој је загревана вода за потребе купатила. Сам бојлер није сачуван, што не изненађује имајући у виду вредност бакра као сировине и његову честу секундарну употребу након престанка функционисања грађевина. Управо због тога очувани римски бакарни бојлери представљају изузетно ретке налазе, док је један од познатих сачуваних примера откривен у Помпеји. На Шаркамену, међутим, очувано лежиште омогућава да се положај бојлера и његова веза са системом загревања поуздано реконструишу.
Особље задужено за одржавање купатила и ложење праефурниума техничком делу куле приступало је са западне стране, кроз монументални улаз. На тај начин је сервисни простор био одвојен од дела балнеума који су користили становници резиденције.
Други део балнеума био је намењен купању, одмору и уживању. До сада су откривене чак три каде, као и судаториум – просторија која је имала функцију парног купатила. Заједно са потпуно очуваним хипокаустним системом, праефурниумом и лежиштем за бојлер, ови налази омогућавају изузетно детаљну реконструкцију техничког система и начина коришћења купатила.
Оваква организација показује да није реч о једноставном простору за одржавање хигијене, већ о пажљиво пројектованом приватном купатилу намењеном корисницима резиденције високог друштвеног статуса, у којем су архитектонско решење, техничка инфраструктура и комфор чинили јединствену функционалну целину.
Откриће које отвара нова питања
Упркос изузетном степену очуваности, балнеум на Шаркамену пред истраживаче поставља бројна питања. Једно од најважнијих јесте како се царском купатилу приступало из саме палате. Улаз на источној страни повезан је са поплочаним коридором резиденције, али начин на који је савладана разлика у нивоима и организован улазак у балнеум још увек није разјашњен.
Отворено је и питање монументалног западног приступа кули и његове везе са техничким делом купатила, док функција свих откривених просторија тек треба да буде прецизно утврђена.
Управо зато ово изузетно откриће није крај, већ почетак нове фазе истраживања Шаркамена. Тридесет година након открића царског накита, локалитет је поново открио нешто неочекивано – царско купатило скривено у кули, јединствено сведочанство римске архитектуре, градитељског умећа и луксуза.
