U okviru Majskih svečanosti, Muzej Krajine je organizovao 25. maja 2026. program Dan u Muzeju kao besplatni obilazak Muzeja Krajine, Mokranjčeve kuće i Muzeja Hajduk Veljka uz stručno vođenje. Takođe, u izložbenom prostoru Muzeja Krajine od 11 do 14 sati etnolog, Emila Petrović, muzejska savetnica našeg muzeja, u saradnji sa Dejanom Vasilićem i „Srednjovekovnom družinom Pogani“ kao specijalnim gostima, upriličila je zanimljiv program Muzejska priča o srednjem veku prikazujući muzejske predmete kroz priču i muziku uz zanimljivu interpretaciju kostimiranog Dejana Vasilića. Oni su istog dana bili gosti i održali radionicu na istu temu u OŠ „Pavle Ilić Veljko“ u Prahovu.
Emila Petrović ističe: „Stalna postavka Muzeja Krajine u Negotinu pokriva različite epohe, od praistorijskih do istorijskih perioda. Deo stalne postavke predstavlja srednjevekovni period, od naseljavanja Slovena na Balkan do stvaranja prvih južnoslovenskih država. To razdoblje dugo petnaest vekova predstavljeno je hronološki preko odgovarajućih predmeta, oružja i oruđa (mačevi, razna sečiva, delovi oklopa, verižnjače itd). Muzeološka rešenja i danas skreću pažnju posetiocima.
Ovaj period ispunjen je uglavnom originalnim predmetima, likovnim materijalom, fotografijama, crtežima, tekstualnim objašnjenjima i drugim propratnim materijalom. Pažnja je posvećena kompoziciji određenih celina u kojima je u centru pažnje sam predmet (kao što je to slučaj sa srednjevekovnim oružjem, opremom i dopunama poput signalizacije) i određena mesta (npr. fotografija manastira Koroglaš u čijim nekropolama je pronađen nakit i drugi predmeti od različitog materijala – keramike, stakla, bronze itd).
Pored ovih predmeta, posetilac ima priliku da se upozna i sa različitim tekovinama civilizacije, poput otkrića baruta koje menja strategiju ratovanja ili pomaže u gradnji puteva kada se njegovom upotrebom razbijaju stene, krče prolazi i na taj način čuvaju životi ljudi koji rade na tim teškim poslovima obezbeđujući nove komunikacijske tokove. Dostignuća su se ogledala i u signalizaciji, kada se npr. koristio rog koji, kad se čuje, označava slobodan prolaz i predstavlja znak za siguran put karavana, jer su ljudi mogli slobodno da prolaze ne bojeći se za svoj život i tovar. Ova muzejska priča omogućuje posetiocima da lakše razumeju međusobne kulturološke uticaje na razvoj lokalne istorije.
Preplitanje raznih kultura na našim prostorima ostavilo je trajan pečat za buduće generacije, gde muzejska postavka u kojoj glavnu ulogu ima muzejski predmet može da predstavi naš kraj na zanimljiv način.
Muzejski predmeti su materijalni ostaci civilizacije, prirode i kulture koji se sakupljaju, istražuju, čuvaju i izlažu kako bi posetioci upoznali društveni, kulturni i istorijski razvoj. Oni čine osnovu muzejske građe i predstavljaju svedočanstvo o ljudskom radu, znanjima i veštinama. Izloženi ili uz moderatora, pričaju muzejsku priču o prošlosti.
Osnovne karakteristike muzejskog predmeta određuju ga kao deo određene zbirke: prirodnjačke, arheološke, etnološke, istorijske, umetničke itd.
Značaj muzejskih predmeta govori i o tehničkom i tehnološkom razvoju društva. Bilo da su samostalni ili grupno povezani, poseduju posebna svojstva za bolje upoznavanje kulture i društvenog razvoja. Zato je neophodna zaštita predmeta, koji se čuvaju na posebnim mestima (poput muzejskih depoa) ili na mestima pronalaska, zbog dugoročnog očuvanja konteksta (kao što su to sakralni objekti, u koje spada i srednjevekovni manastir Koroglaš).
Dokumentacija i interpretacija su veoma bitni načini čuvanja i predstavljanja značaja i funkcije muzealija, kao i vremena iz kojeg potiču. Zato je muzejska priča bitna, da bi se bolje razumeo stvaralački proces života ljudi na određenom mestu u određeno vreme“.
