У оквиру Мајских свечаности, Музеј Крајине је организовао 25. маја 2026. програм Дан у Музеју као бесплатни обилазак Музеја Крајине, Мокрањчеве куће и Музеја Хајдук Вељка уз стручно вођење. Такође, у изложбеном простору Музеја Крајине од 11 до 14 сати етнолог, Емила Петровић, музејска саветница нашег музеја, у сарадњи са Дејаном Василићем и „Средњовековном дружином Погани“ као специјалним гостима, уприличила је занимљив програм Музејска прича о средњем веку приказујући музејске предмете кроз причу и музику уз занимљиву интерпретацију костимираног Дејана Василића. Они су истог дана били гости и одржали радионицу на исту тему у ОШ „Павле Илић Вељко“ у Прахову.
Емила Петровић истиче: „Стална поставка Музеја Крајине у Неготину покрива различите епохе, од праисторијских до историјских периода. Део сталне поставке представља средњевековни период, од насељавања Словена на Балкан до стварања првих јужнословенских држава. То раздобље дуго петнаест векова представљено је хронолошки преко одговарајућих предмета, оружја и оруђа (мачеви, разна сечива, делови оклопа, верижњаче итд). Музеолошка решења и данас скрећу пажњу посетиоцима.
Овај период испуњен је углавном оригиналним предметима, ликовним материјалом, фотографијама, цртежима, текстуалним објашњењима и другим пропратним материјалом. Пажња је посвећена композицији одређених целина у којима је у центру пажње сам предмет (као што је то случај са средњевековним оружјем, опремом и допунама попут сигнализације) и одређена места (нпр. фотографија манастира Короглаш у чијим некрополама је пронађен накит и други предмети од различитог материјала – керамике, стакла, бронзе итд).
Поред ових предмета, посетилац има прилику да се упозна и са различитим тековинама цивилизације, попут открића барута које мења стратегију ратовања или помаже у градњи путева када се његовом употребом разбијају стене, крче пролази и на тај начин чувају животи људи који раде на тим тешким пословима обезбеђујући нове комуникацијске токове. Достигнућа су се огледала и у сигнализацији, када се нпр. користио рог који, кад се чује, означава слободан пролаз и представља знак за сигуран пут каравана, јер су људи могли слободно да пролазе не бојећи се за свој живот и товар. Ова музејска прича омогућује посетиоцима да лакше разумеју међусобне културолошке утицаје на развој локалне историје.
Преплитање разних култура на нашим просторима оставило је трајан печат за будуће генерације, где музејска поставка у којој главну улогу има музејски предмет може да представи наш крај на занимљив начин.
Музејски предмети су материјални остаци цивилизације, природе и културе који се сакупљају, истражују, чувају и излажу како би посетиоци упознали друштвени, културни и историјски развој. Они чине основу музејске грађе и представљају сведочанство о људском раду, знањима и вештинама. Изложени или уз модератора, причају музејску причу о прошлости.
Основне карактеристике музејског предмета одређују га као део одређене збирке: природњачке, археолошке, етнолошке, историјске, уметничке итд.
Значај музејских предмета говори и о техничком и технолошком развоју друштва. Било да су самостални или групно повезани, поседују посебна својства за боље упознавање културе и друштвеног развоја. Зато је неопходна заштита предмета, који се чувају на посебним местима (попут музејских депоа) или на местима проналаска, због дугорочног очувања контекста (као што су то сакрални објекти, у које спада и средњевековни манастир Короглаш).
Документација и интерпретација су веома битни начини чувања и представљања значаја и функције музеалија, као и времена из којег потичу. Зато је музејска прича битна, да би се боље разумео стваралачки процес живота људи на одређеном месту у одређено време“.
