У атријуму Народног музеја Србије, 7. фебруара 2026. године од 18 сати, одржана је промоција другог допуњеног издања монографије “Врело – Шаркамен код Неготина, тетрахијска резиденција Максимина Даје” аутора МА Гордана Јањића, др Софије Петковић и др Игора Бјелића, у издању Музеја Крајине.
Народни музеј Србије и Музеј Крајине из Неготина кроз дугогодишњу међумузејску сарадњу остварену кроз различите области, а највише кроз археологију, уприличиле су први у низу програма који су посвећени археолошком локалитету Врело Шаркамен у оквиру обележавања 30 година од проналаска сета царског накита нађеног на Шаркамену 1996. године, а који се чува у Народном музеју Србије као део сталне поставке.
Директорка Народног музеја Србије, Бојана Борић Брешковић, истакла је у уводном обраћању важност и значај ове публикације за проучавање касноантичког наслеђа Србије и презентацију домаћих археолошких истраживања широј јавности. Подсетила је јавност који су резултати дугогодишњег рада истраживача и на који начи Шаркамен, као један од најзначајнијих локалитета касне антике у Србији, заслужује очување и већу видљивост у широј јавности, посебно похваливши дугогодишњи рад и залагање Гордана Јањића, археолога саветника Музеја Крајине.
Пред многобројном публиком и у пријатном амбијенту, аутори МА Гордан Јањић, археолог саветник Музеја Крајине, др Софија Петковић и др Игор Бјелић из Археолошког института у Београду веома надахнуто и занимљиво говорили су о дугогодишњим истраживањима на Шаркамену, о својим утисцима, запажањима, изненађењима и мистеријама које чекају да буду откривене. Модератор програма била је др Марија Јовић из Археолошког института у Београда.
У овој публикацији аутори нас воде кроз историјат дугог трагања археолога за разлозима за изградњу комплекса на Шаркамену. Уз изношење пред јавност најновијих резултата археолошких истраживања и архитектонских испитивања, која већ годинама заједно предузимају Археолошки институт из Београда и Музеј Крајине у Неготину. Пажљиве анализе начина градње и коришћених материјала дозволиле су доношење многих значајних закључака о разлозима за градњу комплекса на Шаркамену, његовом значају и временском оквиру током кога је употребљаван.
Археолошко налазиште Врело-Шаркамен налази се на левој обали Врелске реке, у месту званом Врело, шест километара западно од села Шаркамен, које је од Неготина, удаљено двадесетак километара. Утврђени резиденцијално-меморијални комплекс датира с почетка 4. века и приписује се тетрарху Римског царства, Максимину Даји (305-313. године).
Врело – Шаркамен као археолошки локалитет има локални, регионални, национални, али међународни значај као јединствени споменик римске историје и античког градитељства, са потпуно јединственим архитектонским решењима посебно у контексту царског резиденцијалног и меморијалног комплекса Felix Romuliana. Резиденцијални и меморијални комплекс на археолошком налазишту Врело-Шаркамен подигао је император Максимин Даја, ујак императора Галерија, који је по свом узору, подигао Felix Romuliana-у, у 4. веку.
У маузолеју на Шаркамену откривен је гроб кремиране царице-мајке са сетом њеног личног златног накита. Најновијим истраживањима на Шаркамену, откривени су остаци старије архитектуре (вила рустика), која је на истом месту претходила монументалном утврђењу царске палате, истоветно као на Гамзиграду.
