Изложба „Вајар Милован Крстић отварена је 13. септембра 2021. године у 12 часова у Галерији Музеја Хајдук Вељка, у оквиру 55. Мокрањчевих дана. Ауторка изложбе и каталога је историчарка уметности Мара Макарић, музејски саветник у Народном музеју Ниш. Изложбу је дизајнирао Жељко Цајић.
На отварању изложбе, након уводне речи директора Музеја Крајине Ивице Трајковића, говорили су директорка Дома културе „Стеван Мокрањац“ Јованка Стефановић-Станојевић, директорка Народног музеја Ниш Весна Црноглавац и ауторка изложбе Мара Макарић.
На изложби је представљено преко тридесет радова (скулптуре, рељефи – плакете и медаље, цртежи и акварели) од укупно 136 које се чувају у Народном музеју Ниш.
Милован Крстић рођен је 13. августа 1909. године у Горњем Матејевцу код Ниша. Уметничку школу завршио је у Београду (1928-1933) код професора Петра Палавичинија и Симеона Роксандића. Током школовања стекао је веома темељна знања из области цртања и акварела код професора Бете Вукановић, Љубомира Ивановића и Ивана Радовића. Даље усавршавање наставио је у атељеима, али и кроз личне контакте и сарадњу са врхунским уметницима у области вајарства као што су: Сретен Стојановић, Тома Росандић, Антун Аугустинчић, Франо Крсинић, Ристо Стијовић, као и на студијским путовањима у Лондону, Паризу, Риму, Софији, Москви, Амстердаму, Њујорку. Бавио се педагошким радом, прво у Нишу, а затим у Београду. Члан је УЛУС-а и СЛУЈ-а од 1950. Први пут излаже у Нишу 1944. године, а своју прву самосталну изложбу организовао је 1954. у Београду. Добитник је значајних награда и признања, укључујући: Повељу Друштва ликовних педагога Београда (1974) и Повељу УЛУС-а (1975). За живота је био одликован и Орденом заслуга за народ са сребрним зрацима (1986). Плодни вајар Милован Крстић оставио је иза себе више од 600 скулптура и десетину споменика, насталих у распону од преко седам деценија. Милован Крстић је вајар који је оставио необично богат и разноврстан стваралачки опус. Припада малом броју уметника који су били подједнако успешни у изради монументалних дела у области меморијалне скулптуре, медаља и плакета малих димензија. Скулптуре у духу реализма и оне настале сажимањем форми до саме суштине пластичног исказа, што се некад граничило са апстракцијом.