Неготин је после ослобођења ових крајева од Турака и припајања Кнежевини Србији почео убрзано да се развија. Већ у другој половини 19. и почетком 20. века био је значајан културни, политички, привредни, просветни, духовни и војни центар источне Србије о чему сведоче новине које се чувају у библиотеци Музеја Крајине.
Прва иницијатива за издавање локалних новина покренута је 1846. године. Професор и управник неготинске Полугимназије, Јован Николић (1805–1853), предлагао је да новине носе назив Крајински весник и да садрже текстове о образовању, друштвеним догађајима, трговини, занатима. Ова замисао није остварена јер за то нису постојали материјални услови.
Почетак штампарске делатности у Неготину вазан је за 1889. годину. У Неготин је те године прва штампарија стигла из Каира. Први власник штампарије био је Мита А Николајевић и те године се штампају прве књиге у Неготину, као и брошуре, плакати. Већ наредне, 1890. године, власник штампарије је А. Станојевић, који одмах почиње да штампа листове Крајина и Неготинац, који су били гласила политичких странака. У наредним деценијама у Неготину су излазиле новине разних издавача, под различитим називима и са разноликим садржајима. Неке су представљале искључиво гласила политичких странака, а неке су доносиле и друшвене, културне, привредне, спортске и друге садржаје.
Овде је дат хронолошки преглед листова који су излазили у Неготиниској Крајини од 1890. године до данас. Могу се прелистати новине које се налазе у библиотеци Музеја Крајине и на тај начин пратити друштвени процеси и кретања у прошлости наше локалне заједнице.
Неготинац (1890)
Лист за политику, народну привреду и трговину. Власник листа и штампарије био је А. Ј. Станојевић, уредник С. А. Ђорђевић. Излазио је средом и суботом. Лист је подржавао и пропагирао политику либералне странке.
Крајина (1890)
Лист за политичка, економска и просветна питања. Главни и одговорни уредник био је М. Н. Рашковић, а штампар А. Станојевић. Излазио је четвртком и недељом. Лист је подржавао политику Радикалне странке.
Неготинац (1891–1893)
Орган Крајинских либерала. Године 1893. власник је био пододбор Либерарне странке за Округ крајински, уредник Ј. Цветковић, а штампарија А. Станојевића у Неготину.
Крајински гласник (1892–1894)
Службени лист Округа крајинског, уредник Ђока Лазаревић из Неготина.
Крајинац (1892–1906)
Орган крајинских радикала. Први власник листа и штампар био је Милојко Деспотовић из Неготина, први уредник Софроније Симић, а затим учитељ Васа Франичевић. Излазио је сваке суботе.
У бр. 17 (1903) Радикални орган. Власник и уредник био је Ђока Лазаревић, штампарија Милојка Деспотовића из Неготина. Излазио је четвртком и недељом.
Музеј Крајине има следеће бројеве:
Бр. 15 од 15. маја 1893. године (изложен на сталној поставци Музеја Крајине);
Бр. 2 од 6. јула 1903. године (изложен на сталној поставци Музеја Крајине);
Крајински одјек (1903–1911)
Орган крајинских самосталних радикала. Власник у име Одбора самосталних радикала био је Илија Ј. Анђелковић, уредник Јован С. Николић Мокрањац, професор неготинске гимназије. Одговорни уредник био је Драгутин Радосављевић, штампарија М. Марковића из Неготина. Излазио је једанпут недељно.
Музеј Крајине има следеће бројеве:
Крајински весник (1904)
Лист за политику, привреду и просвету Крајине. Власник листа био је Милош Марковић, а одговорни уредник Јован Предић.
Крајина (1906–1913)
Службени орган Окружног одбора округа крајинског. Власник је био Окружни одбор, уредник Мијаило Н. Рашковић, штампарија М. Деспотовића у Неготину. Излазио је три пута месечно.
Музеј Крајине има следеће бројеве:
Крајински радикал (1907–1910)
Орган крајинских радикала. Власник и одговорни уредник био је Михајло Рашковић, штампарија Милоша Марковића.
На тромеђи (1909)
Уредник је био Ђуро Врбавац, професор неготинске гимназије.
Слободна Крајина (1918)
Власник је био М. Р. Крсмановић, лист је уређивао Одбор. Први број изашао је 5. септембра 1918. године.
Крајинац (1924–1925)
Орган Радикала Округа крајинског. Власник за месни одбор Радикалне странке за Неготин био је Ђока Лазаревић, одговорни уредник инжењер Димитрије А. Пантић, штампарија „Јединство“ Живојина Љ. Јаковљевића из Неготина.
Музеј Крајине има следеће бројеве:
Дрндало (1922–1929)
Лист за шалу и забаву. Дрндало је једини лист за шалу и забаву који је излазио у Неготинској Крајини између два светска рата, када је било забрањено свако усмено или писмено изражавање, поготову исмејавање негативних појава у власти. Лист је почео да излази у Косовској Митровици 1922. године. Након месец дана Дрндало почиње да излази у Скопљу, а од 1928. године излази у Неготину. Власник и главни уредник листа био је Живојин Љ. Јаковљевић, иначе и власник штампарије. Излазио је недељом.
У Музеју Крајине се налазе бројеви:
Крајинске новости (1930–1935)
Краљ и отаџбина изнад свега. Издавач и одговорни уредник био је адвокат Никола Марковић, директор листа др Александар Тодоровић. Од бр. 1 (1930) уредник је Ђорђе П. Антић, директот др Аца В. Тодоровић, одговорни уредник Драгиша Перишић. Штампарије: М. Деспотовића у Зајечару, „Јединство“ Живојина Љ. Јаковљевића у Неготину, „Романовић“ Неготин и „Прогрес“ Живојина Јаковљевића из Неготина. Најпре излази недељом; 1931. и 1932. године четвртком и недељом, а од 1933. до 1935. повремено.
У Музеју Крајине се налазе следећи бројеви:
Бр. 12, 14–31, 33, 37, 39–53 и 56 из 1931. године;
Бр. 1–10, 12, 13, 21–23, 25 и 26 из 1932. године:
Бр. 1–8, 11–14, 16–22, 24–27 из 1933. године;
Бр.1–20 из 1934. године;
Бр. 1–6 из 1935. године.