XL СКУПШТИНА СРПСКОГ АРХЕОЛОШКОГ ДРУШТВА и ПРОСЛАВА 70 ГОДИНА АРХЕОЛОШКОГ ИНСТИТУТА (MNEMOSYNON FIRMITATIS)

У оквиру секције за класичну археологију, сесија: Антички култ на Балкану кроз археолошке налазе и иконографију (сесија, Н. Гавриловић Витас и С. Петковић), Гордан Јањић, музејски саветник, Музеја Крајине одржао је предавање, у уторак 6. јуна 2017. године у САНУ, на тему ПРЕДМЕТИ КУЛТА ИЗ СВЕТИЛИШТА ЈУПИТЕРА ДОЛИХЕНА У ЕГЕТИ У АРХЕОЛОШКОЈ ЗБИРЦИ МУЗЕЈА КРАЈИНЕ У НЕГОТИНУ.

У данашњој Брзој Паланци, где се налазило римско утврђење, које је настало у 1. веку н.е, у цивилном насељу формираном око тврђаве, приликом заштитних археолошких истраживања пре изградња ХЕ Ђер­дап I, откривени су остаци римског светилишта. Иако ископани остаци архитектуре нису били импозантни, богати инвентар грађевине јасно је сведочио о поштовању култа Јупитера Долихена.

Римски врховни бог Јупитер радо је поштован у римској војсци, о чему сведоче бројни вотивни натписи из утврђења и њихове околине. Јупитер Долихен је симбиоза римског врховног божанства и сиријског бога Долихена поштованог у провинцији Комагени. Он нарочито стиче популарност међу пограничном војском на Дунаву и Рајни током по­следње деценије 2. и прве трећине 3. века, у време владавине династије Севера. Нажалост, већина светилишта Јупитера Долихена уништена је по завршетку владавине ове династије, у време цара Филипа Арабља­нина. Тада је уништен и храм у Егети, судећи по пронађеном новцу Елагабала. Ипак постоје и мишљења да се не ради о светилишту, већ о грађевини у коју су склоњени култни предмети из уништеног храма. Ово мишљење се заснива на малим димензијама откривене грађевине, недостатку златних и сребрних предмета у култном инвентару и траго­вима горења на појединим предметима.

Предмети култа откривени у светилишту Јупитера Долихена у Егети, сада у археолошкој збирци Музеја Крајине, Неготин, представљени су према њиховој функцији у две групе: 1) вотивне скулптуре и иконе и 2) вотивни и култни предмети. У оквиру група, археолошки налази су додатно разврстани по материјалу од кога су израђени.

У оквиру научног скупа предавање је одржала и дугогодишњи руководилац на локалитету Врело-Шаркамен, др Софија Петковић са Археолошког института у Београду на тему „ВРЕЛО – ШАРКАМЕН – ЦАРСКА РЕЗИДЕНЦИЈА ИЗ ВРЕМЕНА ТЕТРАРХИЈЕ“.

19149092_1537921692945907_8443417554855462576_n         19224909_1537921689612574_695915198539108338_n         19366608_1537921679612575_3533749193056375644_n