У оквиру секције за класичну археологију, сесија: Антички култ на Балкану кроз археолошке налазе и иконографију (сесија, Н. Гавриловић Витас и С. Петковић), Гордан Јањић, музејски саветник, Музеја Крајине одржао је предавање, у уторак 6. јуна 2017. године у САНУ, на тему ПРЕДМЕТИ КУЛТА ИЗ СВЕТИЛИШТА ЈУПИТЕРА ДОЛИХЕНА У ЕГЕТИ У АРХЕОЛОШКОЈ ЗБИРЦИ МУЗЕЈА КРАЈИНЕ У НЕГОТИНУ.
У данашњој Брзој Паланци, где се налазило римско утврђење, које је настало у 1. веку н.е, у цивилном насељу формираном око тврђаве, приликом заштитних археолошких истраживања пре изградња ХЕ Ђердап I, откривени су остаци римског светилишта. Иако ископани остаци архитектуре нису били импозантни, богати инвентар грађевине јасно је сведочио о поштовању култа Јупитера Долихена.
Римски врховни бог Јупитер радо је поштован у римској војсци, о чему сведоче бројни вотивни натписи из утврђења и њихове околине. Јупитер Долихен је симбиоза римског врховног божанства и сиријског бога Долихена поштованог у провинцији Комагени. Он нарочито стиче популарност међу пограничном војском на Дунаву и Рајни током последње деценије 2. и прве трећине 3. века, у време владавине династије Севера. Нажалост, већина светилишта Јупитера Долихена уништена је по завршетку владавине ове династије, у време цара Филипа Арабљанина. Тада је уништен и храм у Егети, судећи по пронађеном новцу Елагабала. Ипак постоје и мишљења да се не ради о светилишту, већ о грађевини у коју су склоњени култни предмети из уништеног храма. Ово мишљење се заснива на малим димензијама откривене грађевине, недостатку златних и сребрних предмета у култном инвентару и траговима горења на појединим предметима.
Предмети култа откривени у светилишту Јупитера Долихена у Егети, сада у археолошкој збирци Музеја Крајине, Неготин, представљени су према њиховој функцији у две групе: 1) вотивне скулптуре и иконе и 2) вотивни и култни предмети. У оквиру група, археолошки налази су додатно разврстани по материјалу од кога су израђени.
У оквиру научног скупа предавање је одржала и дугогодишњи руководилац на локалитету Врело-Шаркамен, др Софија Петковић са Археолошког института у Београду на тему „ВРЕЛО – ШАРКАМЕН – ЦАРСКА РЕЗИДЕНЦИЈА ИЗ ВРЕМЕНА ТЕТРАРХИЈЕ“.
