У уторак, 20. фебруара, Музеј Крајине је обележио 90 година од оснивања. Свечаној академији претходило је отварање изложбе „Културно наслеђе Неготинске Крајине“, ауторке Сање Радосављевић, кустоса педагога Музеја Крајине. На отварању су говориле Татјана Панић, члан Општинског већа за културу, информисање и туризам и ауторка изложбе. Након чега је уследила Свечана академија, коју је отворила Весна Станковић, директорка Музеја Крајине: „Myзej Kpajине, као чувар културно-историjског идентитета, од оснивања до данас мењао се и развиjао, трудећи се да увек буде активан учесник друштвеног живота у Неготину. Kао установа културе настоjи да одговори на aдекватан начин заxтевима времена yпyћyjyћи на промишљање о значajу oчувања традиционалних, културних и моралних вредности.“ Након директорке говорили су Ивица Трајковић, виши кустос документариста и Гордан Јањић, музејски саветник археолог Музеја Крајине. Трајковић је веома надахнуто говорио о историјату Музеја и добротворима, подсетивши присутне кад је и на који начин настао Музеј, како се развијао, као и ко су велики добротвори ове културне установе. Јањић је говорио о историјату археолошког одељења Музеја, локалитетима, археолозима и сарадницима са којима дуги низ година сарађује на реализацији археолошких пројеката. Након запослених у Музеју Крајине присутнима се обратила директорка Народног музеја Србије, Бојана Борић Брешковић, која је врло емотивно говорила о повезаности наше две институције, као и о значају Музеја Крајине на културној мапи Србије. Затим се обратио заменик председника општине Неготин, Богдан Гугић, који је, између осталог, замолио све присутне да аплаузом поздраве све бивше и садашње запослене у Музеју Крајине. На крају се величанственом скупу, у име потпредседнице Владе и министарке за културу и информисање у Влади Републике Србије, Маје Гојковић, обратио државни секретар Министарства културе, Миодраг Ивановић, који је, између осталог, истакао да Неготин можда не спада у највеће градске центре у Србији, али свакако спада међу неколико градова и региона са највећим културним наслеђем од праисторије до модерног доба. Отуда не чуди што управо Неготин заузима значајно место у развоју музејских установа у Србији 20. века с обзиром да су први музеји комплексног типа, ван Београда и Војводине, отворени у Нишу и Неготину.
У музичком делу програма учествовали су: Неготинско певачко друштво, Весна Гарабантин на виолончелу и Марко Миљковић на клавиноли, професори Уметничке школе „Стеван Мокрањац“, као и Етно-група „Мариника“.
Модератор програма био је Бојан Живановић.
