Обележен Дан погибије Хајдук Вељка

У организацији Музеја Крајине обележен је Дан погибије Хајдук Вељка Петровића. Парастос су одржали свештеници неготинске парохије, након чега су делегације општине Неготин, Музеја Крајине и резервних војних старешина положили венце испред споменика на месту погибије и у порти Цркве Пресвете Богородице код спомен-плоче легендарног јунака Првог српског устанка.

Шеф Одељења за сарадњу Делегације ЕУ у Србији Никола Бертолини у посети Мокрањчевој кући

Родну кућу Стевана Ст. Мокрањца данас је обишла делегација ЕУ на челу са шефом Одељења за сарадњу Делегације ЕУ у Србији Николом Бертолинијем. Након обиласка Мокрањчеве куће, у пратњи кустоса педагога Музеја Крајине Сање Радосављевић, одржан је састанак са председником општине Неготин, Владимиром Величковићем и директорима туристичких организација источне Србије.

“Врело-Шаркамен истраживања, промоција, презентација”

Музеј Крајине у Неготину и Археолошки институт из Београда, започели су овогодишњу кампању археолошких истраживања по пројекту “Врело-Шаркамен истраживања, промоција, презентација”.Средства су обезбеђена конкурсом Археолошког института код Министарства културе и информисања, док је Музеј Крајине у Неготину као и сваке године, суфинансијер.Ове године је планирано да се наставе радови на западном бедему, на делу између јужне куле западне капије и југозападне угаоне куле утврђења.

Егета 2022.

Завршена је овогодишња кампања археолошких истраживања у Брзој Паланци, у оквиру пројекта „Археолошка истраживања локалитета Егета“.Музеј Крајине у Неготину и Филозофски факултет у Београду – Одсек за археологију су и ове године, трећи пут заредом, успешно завршили ископавања на поменутом локалитету.Истраживања су дала добре резултате. Поред тога што смо раније утврдили да је реч о византијском утврђењу, овога пута смо нашли и потврду да на овим просторима имамо и културне слојеве из периода римске доминације.Свакако да нас у наредном периоду очекује још много тога интересантног и значајног.Руководиоци истраживања били су др Перица Шпехар, ванредни професор Филозофског факултета и Гордан Јањић, музејски саветник Музеја Крајине.

Монодрама „Чучук Стана Српкиња и Гркиња”

На летњој сцени Музеја Хајдук Вељка у Неготину, 14. јула 2022. године, одиграна је монодрама зајечарског театра „Чучук Стана – Српкиња и Гркиња”, аутора и редитеља Жељка Хубача, у извођењу Наташе Петровић. Према речима Ивице Трајковића, директора Музеја Крајине у Неготину, захваљујући сарадњи са Народним позориштем Тимочке Крајине „Зоран Радмиловић” из Зајечара, током манифестације „Неготинско лето 2022″, неготинска публика била је у прилици да погледа ову дивну представу.
„Из угла Музеја Крајине, као установе која се стара о наслеђу везаном за Хајдук Вељка, реализовани програм је од великог значаја. Чучук Стана је и сама била велики јунак, а ипак је у колективном сећању запостављена у односу на крајинског војводу. Позоришном представом у тумачењу маестралне Наташе Петровић, та неправда се донекле исправља. Аплауз на крају ове сјајне монодраме зајечарског позоришта, био је и специфичан однос према фасцинантној личности Чучук Стане, чији се гроб не зна, иако је сахрањена у Атини, као и похвала гостујућем позоришту што је ову монодраму поставило на свој репертоар“, рекао је Трајковић.

Мора Вагеи 2022.

Завршени су за ову годину планирани конзерваторско-рестаураторски радови на археолошком локалитету Мора Вагеи у Михајловцу, општина Неготин. Иначе, овај локалитет је у надлежности Музеја Крајине, а средства је, на основу конкурса Министарства културе и информисања, обезбедио Завод за заштиту споменика културе Ниш, док је радове извела фирма „Тасић Митре д.о.о.“ из Смедерева. Ово утврђење, на коме се живот може пратити од неолита, преко бронзаног доба, 1, 3, 4. и до 6. века, димензија 18,5 х 18,5 метара, данас је једино римско утврђење на утврђеној римској граници „Лимес“ спремно за презентацију, јер је већи део конзервиран.

СОНДАЖНО ИСКОПАВАЊЕ ЛОКАЛИТЕТА “ЋЕТАЋЕ-РАДУЈЕВАЦ”, ОПШТИНА НЕГОТИН, НАДОМАК УШЋА ТИМОКА У ДУНАВ, У САСТАВУ РИМСКОГ ЛИМЕСА

Завршена је овогодишња кампања, друга заредом, археолошких истраживања у оквиру пројекта: СОНДАЖНО ИСКОПАВАЊЕ ЛОКАЛИТЕТА “ЋЕТАЋЕ-РАДУЈЕВАЦ”, ОПШТИНА НЕГОТИН, НАДОМАК УШЋА ТИМОКА У ДУНАВ, У САСТАВУ РИМСКОГ ЛИМЕСА. Пројекат су спровели Балканолошки институт САНУ из Београда и Музеј Крајине из Неготина. Руководиоци пројекта су били др Владимир Петровић, научни саветник Балканолошког института САНУ и Гордан Јањић МА, археолог – музејски саветник Музеја Крајине у Неготину. Финансирање пројекта омогућено је средствима Министарства културе и информисања Републике Србије по конкурсу, а као и претходне године пројекат је помогао и Музеј Крајине у Неготину. На крају кампање може се рећи да смо изузетно задовољни резултатима, односно да смо налазима потврдили претходна размишљања да и овде имамо утврђење из периода доминације Римљана на овим просторима. Налази керамике који се могу датовати у период од 2. до 5. века, као и остаци архитектуре то несумњиво потврђују. Даља истраживања, а ми се надамо, већ следеће године, даће одговоре на бројна питања.

Изложба „Џингис Кан и стварање савременог света“

У Галерији Музеја Хајдук Вељка, у уторак 5. јула, у оквиру „Неготинског лета 2022“, отворена је изложба „Џингис Кан и стварање савременог света“, ауторке Тијане Сићевић. На отварању изложбе говорили су Татјана Панић, члан Општинског већа за културу, информисање и туризам општине Неготин, Ивица Трајковић, директор Музеја Крајине и ауторка изложбе, која се присутнима обратила путем видео позива.

У оквиру изложбе ауторка је представила три изведена јединствена костима, уз уметничке, техничке и радне скице, које су настале проучавањем монголске културе. Њена жеља за изучавањем монголске културе потиче из књиге „Џингис Кан и стварање савременог света“ Џека Ведерфорда, који кроз живот Џингис Кана, првобитно званог Темурџина, описује настанак и развој Монголске државе. Као што и сам назив књиге Џека Ведерфорда гласи, направљена је паралела између традиционалног живота монголског народа који се прожима од разних племена, формирања државе Монголије, њеног развоја и онога што она данас представља у савременом друштву. Паралела је приказана кроз костим употребом традиционалних и савремених материјала.

Изложба ће бити отворена до краја јула.