Истраживања на археолошком локалитету Шаркамен

После десет година паузе овог лета настављена су истраживања на археолошком локалитету Шаркамен, на коме је 1996. године пронађен сет царског златног накита из доба императора Максимина Даје.

Општина Неготин, преко Музеја Крајине спремна је да и убудуће учествује у истраживачким радовима ради боље туристичке валоризације и повратка локалитета Шаркамен на трасу “Путева римских царева”.

Упркос тропским температурама које премашују 35 подеок, на касноантичком локалитету Шаркамен, двадесет пет километара од Неготина,  на светлост дана, под крамповима групе мештана Шаркамена и испод археолошких четкица петочлане стручне екипе, израња југоисточна кула царске палате коју је с краја трећег и почетка четвртог века градио император Максимин Даја, сестрић великог императора Галерија, градитеља Фелиx Ромулијане. Иако по свему налик на гамзиградску палату, ову шаркаменску одликују импозантне димензије зидина чија дебљина достиже три метра, а висина због косине терена премашују десет. Слојеви црвенкасте опеке и плавичастог и белог камена који се смењују у сликовитом распореду оправдавају назив оближњег села – Шаркамен, као “шарен камен”.

“После пуне деценије паузе истраживања на локалитету који је у жижу интересовања стручне јавности доспео 1996. године проналаском сета царског златног накита, ми смо се определили да радове наставимо ископавањем југоисточне куле на улазу из правца Шаркамена управо да би посетиоци схватили монументалност овог комплекса. Очигледно да је императору Максимину Даји као узор послужила палата Феликс Ромулијана, коју је градио његов ујак Галерије. Надамо се да ће истраживања бити настављена и наредних година и да нас очекују још бројна открића, не мање вредна од златног накита који је откривен у маузолеју комплекса где су сахрањена мајка Максимина Даја” – наглашава др Софија Петковић, виши научни сарадник Археолошког институте у Београду, руководилац истраживања у Шаркамену.

И поред налаза непроцењиве вредности који чине царски накит и плочице тежине 204 грама и који представља последњи златни налаз у античким локалитетима на свету, локалитет Шаркамен се последњих година “изгубио” са трасе “Путева римских царева” иако се налази у непоседној близини палата Виминациум,  Феликс Ромулијане и Медијане. Са жељом да овом комплексу омогући бољу туристичку валоризацију и поново га уврсти у велики туристичко едукативни пројекат, Општина Неготин спремна је да убудуће и учествује у истраживачким радовима.

„Следеће године издвојићемо из буџета општине и до два милиона динара као сопствено учешће, као би увећали износ који даје Министарство културе за истраживања на Шаркамену. Туризам је велика развојна шанса општине Неготин и не желимо да се овако  вредан локалитет нађе ван пројекта “Путевима римских императора” јер по значају то залужује. Такође део средстава која добијамо за уређење атарских путева усмерићемо на санацију пута од села Шаркамен до локалитета” – обећао је мр Милан Уруковић, председник општине Неготин.

Иначе, овогодишњу кампању са 500.000 динара средствима републичког буџета финансира Археолошки институт, док Музеј Крајине на располагању има и 350.000 динара сопствених средстава.

Сет царског накита пронађен у маузолеју у Шаркамену који чине три огрлице, минђуће, прстење и 12 плочица укупне тежине 204 грама чува се Народном музеју у Београду. Поводом великог јубилеја 1.700 година признавања хришћанства до недавно је био изложен у Виминацијуму, а од јесени ће истим поводом имати прилику да га види и публика у Нишу.

“Имамо обећање да ће бити направљене реплике овог накита које ће бити изложене у Музеју Крајине чиме ћемо допунити нашу изузетно вредну и богату збирку” – изјавио је Гордан Јањић, директор Музеја Крајине и један од чланова екипе коју је предводио чувени академик Драгослав Срејовић, а која  је открила вредни налаз.

.