ВРЕЛО – ШАРКАМЕН 2015.

Већ трећу годину Музеј Крајине из Неготина, у сарадњи са Археолошким институтом из Београда и Завадом за заштиту споменика културе из Ниша, реализује пројекат „Врело-Шаркамен, археолошка истраживања, презентација и промоција“ који се финансира средствима Министарства културе и информисања Републике Србије, локалне самоуправе, односно Општине Неготин и сопственим средствима музеја. 

Ове године археолошка ископавања на Врелу трајаће од 31. августа до 29. септембра, односно месец дана.

Примарни циљ овог пројекта су археолошка ископавања комплекса римске царске резиденције, коју је почетком 4. века подигао тетрарх Максимин Даја, нећак цара Галерија, који је саградио сличну утврђену палату на Гамзиграду (Romuliana Felix). Истраживања овог, у свету јединственог, архитектонског комплекса, који обухвата и маузолеј царице-мајке, сестре тетрарха Галерија, у коме је 1996. године откривен сет златног накита, сада у Народном музеју Републике Србије, значајна су како за археологију и историју наше земље и шире Римског царства, тако и за развој културног туризма у Неготинској Крајини и Србији. Наиме, археолошка ископавања, праћена конзерваторско-рестаураторским радовима на архитектонским споменицима, предуслов су за презентацију и промоцију римског налазишта у Шаркамену, коме је 1994. године додељена категорија културног добра од великог значаја за Републику Србију.

У три кампање археолошких ископавања (2013-2015) пажња је усредсређена на два сектора утврђене палате – монументалну југоисточну кулу кружне основе (кула 8) и западну капију са припадајућим кулама, од којих је јужна полигонална (кула 1), а северна кружна (кула 2). Конзерваторско-рестаураторски радови су делом изведени 2014. године на југоисточној кули, а исте године је откривен њен улаз, са монументалним степеништем, јединственим архитектонским решењем у римском фортификационом градитељству, као и остаци старијег утврђења виле (villa rustica), која је претходила изградњи царске резиденције – кула квадратне основе са делом источног и јужног бедема, укомпоновани  у  фортификацију палате. Ово је условило наставак радова у југоисточном делу утврђења, где је у овогодишњој кампањи уз јужни бедем, западно од улаза у југоисточну кулу, откривен објекат за водоснабдевање, водоторањ – castellum aquae ,  са системом доводних и одводних канала и таложника. Вода је у утврђену палату довођена са југа, највероватније акведуктом (aquaeduct), који је премошћавао долину Врелске реке, можда са извора ове речице из пећине,  са Врела. Разлог изградње овог водоводa, у окружењу које је богато водом и изворима, највероватније треба тражити у њеним лековитим својствима, која су Римљани веома ценили. С обзиром да је Максимин Даја подигао резиденцију у родном месту, по узору на остале тетрархе, сигурно су му била позната благотворна својства врелске воде. Иначе, очувана римска постројења за снабдевање водом, водоторњеви, су веома ретка, а у нашој земљи су откривена само још у близини палате Mediana, коју је у 4. веку подигао цар Константин Велики у Нишу и на Царичином Граду (Iustiniana Prima) код Лебана, граду и архиепископском седишту, које је у својој постојбини подигао цар Јустинијан I у 6. веку.

Осим тога, у овогодишњој кампањи археолошких ископавања откривено је спољашње лице југоисточне куле, њени спојеви са источним и јужним бедемом и њен средишњи контрафор, јединствене конструкције, а све у циљу завршетка конзерваторско-рестаураторских радова на овом објекту следеће године. Након тога, следи пројекат презентације, који ће омогућити да кула 8 постане музејски објекат – галерија са изложеним паноима са информацијама о налазишту Врело-Шаркамен – фотографијама и плановима са пригодним текстом о царској палати и маузолеју. У оквиру пројекта промоције налазишта планирана је и презентација западне капије утврђења и маузолеја, која подразумева и конзерваторско-рестаураторске радове, затим санација пута до налазишта, изградња паркинга и мокрог чвора, што би све допринело већој посећености археолошког налазишта Врело-Шаркамен, које је такође део Музеја Крајине у Неготину.

Стручни тим у овогодишњој кампањи археолошких ископавања чине др Софија Петковић, виша научна сарадница Археолошког института, руководилац пројекта, Гордан Јањић, музејски саветник Музеја Крајине, координатор пројекта, Бранко Алексић, апсолвент археологије и Никола Иванковић, апсолвент архитектуре. Ископавања су реализована са 8 физичких радника из села Шаркамен и Штубик.

 

У Неготину, 18. 09. 2015.

 

 

др Софија Петковић

Гордан Јањић