ВАНДАЛИЗАМ У ЦАРСКОЈ ПАЛАТИ

После добрих вести са археолошког налазишта Врело-Шаркамен, истраживачки тим се суочио са запањујућом чињеницом да су вандали у ноћи између 3. и 4. августа, највероватније у бесмисленој и неразумној потрази за златом, дивљачки оштетили ископане објекте царске палате.

Причињена штета је намерљива, јер је управо најзанимљивији објекат, постројење за снабдевање водом царске палате, водоторањ – castellum aquae, који се налази поред југоисточне куле утврђења највише оштећен. Овај „драгуљ римске архитектуре“, како га је назвао архитекта истраживачког тима, магистар Игор Бјелић, потпуно је јединствен по својој конструкцији, а један је од само три објекта ове врсте  у Србији – један је откривен у близини царске резиденције Mediana у Нишу из 4. века, а други је у једној од кула Царичиног Града (Iustiniana Prima) код Лебана из 6. века. Треба знати да је први уништен грађевинским радовима, а други веома оштећен, па је castellum aquae из палате Максимина Даје у Врелу био најбоље очуван римски водоторањ у нашој земљи. Нажалост, овај објекат је оштећен од стране вандала пре конзерваторско-рестаураторских радова и коначне интерпретације. Наиме, намера нам је била да реконструишемо његово функционисање уз помоћ тима стручњака: археолога, архитеката и инжењера нхидрологије, али су сада драгоцени подаци изгубљени у рушилачком походу „златара“. Оштећена  је платформа базена таложника (сл. 3); оштећена је конструкција контролног моста (сл. 4-5); потпуно је уништено дно канала за довод воде (сл. 6-7) и оштећен је лук свода канала за преливање (сл. 8).

Вандалима као да није било довољно дивљања у царској палати с почетка 4. века, већ су наставили свој рушилачки поход и на простору њене западне капије, у кули која је штитила улаз у утврђење с јужне стране. Ископавања ове куле, започета 2014. године, завршена су у овогодишњој кампањи на нивоу пода од ређаних керамичких плоча, римских тегула. Под је раскопан на два места због незнања нелегалних копача, који су помоћу метал-детектора уместо „златне ризнице“ у ствари детектовали примесе гвожђа, које су увек присутне у римским опекама… (сл.9-10)

Директор Музеја Крајине, Ивица Трајковић и археолог овог музеја, музејски саветник Гордан Јањић одмах су обавестили ПУ Неготин о вандализму у царској палати, а инспектори су истог дана обавили увиђај на археолошком налазишту Врело-Шаркамен. Том приликом, стручно су прикупљени и форензички докази, тако да се надамо да ће починитеље овог дивљаштва стићи заслужена казна. Иако ови вандали то највероватније не знају, они су починили кривично дело уништавања културног добра од великог значаја Републике Србије.

На крају остаје питање за стручњаке, истраживаче,  музеалце и конзерваторе: Да ли медијска промоција угрожава културна добра – археолошка налазишта? С друге стране  пројекат који већ четврту годину реализују Археолошки институт Београд, Музеј Крајине Неготин и Завод за заштиту споменика културе Ниш  носи назив „Врело-Шаркамен, археолошка истраживања, презентација и промоција“. Управо презентација и промоција царске палате на Шаркамену је један од наших најважнијих циљева. Дугорочни циљ пројекта је да ово налазиште, као још један објекат Музеја Крајине, добије музеолошку и образовну функцију, као и да постане једна од атракција културног туризма у нашој земљи.

Ми ћемо и даље наставити да откривамо нова сазнања о прошлости, да чувамо културну баштину и стварамо лепше и племенитије окружење за будуће генерације у нади да ће вандали са рушилачким инстинктима, попут ових са Шаркамена, ускоро постати изопачена реткост у нашем друштву.

Др Софија Петковић,

Археолошки институт Београд

Гордан Јањић М.А,

Музеј Крајине Неготин

Марија Јовић, М.А, археолог

Игор Бјелић, М.А, архитекта

1  Водоторањ - castellum aquae 2015  године (2) 2. Базен водоторња после вандализма 3. Оштећена платформа у базену водоторња 4. Оштећена конструкција контролног моста у водоторњу 5. Изваљени делови конструкције контролног моста у водоторњу 6. Оштећена унутрашњост канала за довод воде 7. Оштећена унутрашњост канала за довод воде, детаљ 10. Оштећење пода у јужној кули западне капије, детаљ